Autobuske rute

Poznate su autobuske linije jednog grada. Svaka linija je spisak stanica, a autobusi voze u oba smera - kada jednom uđeš u autobus, možeš da izađeš na bilo kojoj drugoj stanici te linije. Jedno takvo putovanje jednim autobusom zovemo vožnja, a presedanje u drugi autobus započinje novu.

Odredi najmanji broj vožnji potreban da se od zadate početne stigne do zadate krajnje stanice.

Ulaz

U prvoj liniji ulaza nalazi se ceo broj $t$ - broj test primera.
U prvoj liniji svakog test primera su brojevi $s$ i $n$ - koliko grad ima stanica i koliko autobuskih linija. Stanice su označene brojevima od $1$ do $s$.
U narednih $n$ linija opisana je po jedna autobuska linija: prvo broj $m$ stanica na njenoj ruti, a zatim $m$ različitih brojeva stanica.
U poslednjoj liniji test primera su brojevi $a$ i $b$ - početna i krajnja stanica.

Izlaz

Za svaki test primer ispiši u posebnoj liniji najmanji broj vožnji od stanice $a$ do stanice $b$. Ako se do nje ne može stići, ispiši $-1$. Ako su $a$ i $b$ ista stanica, odgovor je $0$, jer nikuda ne treba ni ići.

Primer

1
7 2
3 1 2 7
3 3 6 7
1 6

2

Uđi u prvi autobus na stanici $1$ i vozi se do stanice $7$, pa presedni u drugi autobus koji te odvozi do stanice $6$. Dve vožnje, a jednom ne može - nijedna linija ne sadrži i stanicu $1$ i stanicu $6$.

Ograničenja

$1\le t\le 1000$
$1\le s\le 10^5$
$1\le n\le 10^5$
$1\le m$
$1\le a,b\le s$
stanice jedne autobuske linije međusobno su različite
zbir svih $s$ nije veći od $2\cdot 10^5$
zbir svih $m$ nije veći od $2\cdot 10^5$

Zadatak je, uz dozvolu, preuzet iz zadatka Autobuske rute, čiji su autori Društvo matematičara Srbije i Fondacija Petlja.