Tipovi podataka, Unos i Izlaz

Ova lekcija će pretpostaviti da nemate nikakvo prethodno znanje iz c++-a

U kontekstu takmičarskog programiranja, svaki program će otprilike izgledati ovako:

Solution.cpp

#include <bits/stdc++.h> // - Prvo uključujemo biblioteke koje ćemo koristiti (više o ovome kasnije)

using namespace std; // Takođe uključujemo std namespace, ovo nam omogućava da koristimo stvari poput standardnog sistema za unos/izlaz

// Ovde je naša main funkcija, sav kod počinje da se izvršava odavde
int main(){ 

	// logika ide ovde

	return 0;
}

Stvar na koju treba obratiti pažnju je return 0 na kraju naše main funkcije, veoma je važan jer bez njega neki online judge sistemi neće prihvatiti rešenje čak i ako je tačno.

Tipovi podataka:

U c++-u, imamo nekoliko osnovnih tipova podataka sa kojima bi trebalo da budete upoznati, a to su:

int - za standardne cele brojeve (32 bit)
long long - za velike cele brojeve (64 bit)
char - za jedan karakter sa tastature (na primer 'a')
string - za tekst
float - za decimalne brojeve
bool - za boolean vrednosti (mogu biti ili true ili false)

Naravno postoji još mnogo njih koji imaju specifične svrhe, ali doći ćemo do njih kasnije

Unos/Izlaz

Kada rešavate problem, većinu vremena će postojati oznaka "Standard Input/Output" ili "Standard I/O" unutar problema. Ovo znači da uzimamo informacije iz konzole i ispisujemo ih u konzolu.

Postoje dva načina da se ovo uradi u c++-u:

1. scanf() i printf();

Ovo je metoda preneta iz programskog jezika c.

Ovo izgleda strašno i komplikovano ali nije toliko loše koliko izgleda:

Za unos koristimo scanf("%d", &a):

Prvo scanf() poziva funkciju za unos
% znači da želimo da unesemo nešto
d u %d znači da želimo da unesemo float (ceo broj) (svaki tip podataka ima svoj kod)
Zatim dolazi &a, za sada možete razmišljati o tome kao da želimo da stavimo unetu vrednost u a
Kada se spoji izgleda ovako:

int main(){ 

	int a; //prvo inicijalizujemo a
	scanf("%d", &a); //zatim čitamo vrednost i stavljamo je u a

	return 0;
}

Za izlaz je veoma slično printf("%d", a):

printf() poziva funkciju
% znači da želimo da ispišemo vrednost
%d znači da želimo da ispišemo ceo broj
I a je vrednost koju ispisujemo (Primetite da ispisujemo a a NE &a )

Dobra stvar kod printf() je što možemo staviti tekst pre i posle %d

int main(){ 

	int a = 13;
	
	printf("Vrednost a je %d!", a);

	return 0;
}

Output: Vrednost a je %d!

Ovde su kodovi za sve tipove podataka:

int - %d
long long - %ll
char - "%c"
string - %s
float - %f
bool - %b

2. cin>> i cout<<;

Ovo je noviji i po mom mišljenju jednostavniji pristup.

Za unos koristimo cin>>a:

cin>> znači da želimo da unesemo nešto
a znači da ono što dobijemo iz konzole stavljamo u a
~!

int main(){ 

	int a; //prvo inicijalizujemo a
	cin>>a;

	return 0;
}

Takođe možemo uneti više promenljivih odjednom ovako: cin>>a>>b;

Za izlaz koristimo cout<<a:

cout<< poziva ispis
a znači vrednost promenljive a

Ako želimo da ispišemo više stvari pišemo cout<<a<<b;

int main(){ 

	int a = 13;
	
	cout<<"Vrednost a je: "<<a<<"!";

	return 0;
}

Output: Vrednost a je: 13!

Jedna stvar koju treba primetiti kada koristimo cin i cout je da su oni SPORIJI od scanf-a i printf-a (više o ovome kasnije)

Da bismo ih ubrzali moramo napisati ove dve linije na početku naše main funkcije:
cin.tie(0);
ios_base::sync_with_stdio(false);

Tako da ceo kod izgledao ovako:

Solution.cpp

#include <bits/stdc++.h>

using namespace std;
int main(){ 
	
	cin.tie(0);
	ios_base::sync_with_stdio(false);
	
	int a;
	cin>>a;
	
	cout<<"Vrednost a je: "<<a<<"!";

	return 0;
}

Napomena : ove dve linije mogu biti zbunjujuće i često nisu neophodne, ali je dobro pisati ih u svakom rešenju koje koristi cin i cout. Zato ćete ih viđati u većini lekcija

Saznajte više o njima ovde: https://stackoverflow.com/questions/31162367/significance-of-ios-basesync-with-stdiofalse-cin-tienull