Tipovi podataka, Unos i Izlaz

U prethodnoj lekciji smo napravili šablon od kog počinje svako rešenje. Sada popunjavamo sredinu: kako da čuvamo vrednosti i kako da učitavamo unos i ispisujemo izlaz.

Podsetnik, ovde smo stali:

#include <bits/stdc++.h>

using namespace std;

int main(){

	// naša logika ide ovde

	return 0;
}

Promenljive

Pre nego što program može bilo šta da izračuna, potrebno mu je mesto gde će čuvati vrednosti. To je promenljiva - kutija sa imenom koja drži jednu vrednost:

int main(){

	int a = 13; // kutija sa imenom "a" koja drži ceo broj 13

	return 0;
}

Čitajući sleva nadesno: int govori koju vrstu vrednosti kutija drži (ceo broj), a je ime koje smo izabrali, a = 13 stavlja vrednost 13 unutra. Možemo i prvo napraviti kutiju pa je napuniti kasnije:

int main(){

	int a;  // pravimo kutiju (za sada drži nasumičnu vrednost)
	a = 13; // stavljamo 13 unutra

	return 0;
}

Tipovi podataka

int iznad je tip podataka - govori C++-u koju vrstu vrednosti promenljiva čuva. Ovo su osnovni tipovi koje treba da znate:

• int - za standardne cele brojeve (32 bit, otprilike do ±2 milijarde)
• long long - za velike cele brojeve (64 bit) - biće često potrebno u takmičarskom programiranju
• char - za jedan karakter (na primer 'a')
• string - za tekst (na primer "zdravo")
• double - za decimalne brojeve (videćete i float, ali je double precizniji i njega treba koristiti)
• bool - za boolean vrednosti (mogu biti ili true ili false)

Naravno, postoji još mnogo tipova sa specifičnim svrhama, ali doći ćemo do njih kasnije. Za sada: celi brojevi idu u int, veliki celi brojevi u long long, tekst u string.

Unos/Izlaz

Kada rešavate problem, većinu vremena će postojati oznaka "Standard Input/Output" ili "Standard I/O" unutar problema. Ovo znači da program uzima informacije iz konzole i ispisuje odgovor nazad u konzolu.

Učitavanje pomoću cin

Za unos pišemo cin >> a:

• cin >> znači da želimo da pročitamo nešto iz konzole
• a je promenljiva u koju se vrednost smešta

Primetite da strelice pokazuju u smeru u kom podaci putuju: iz cin, u a.

int main(){

	int a;    // prvo pravimo promenljivu
	cin >> a; // zatim čitamo vrednost iz konzole u nju

	return 0;
}

Možemo učitati i više vrednosti odjednom: cin >> a >> b; - ovo čita prvi broj u a, a drugi u b.

Ispisivanje pomoću cout

Za izlaz pišemo cout << a - ovo ispisuje vrednost koja se nalazi u a. Možemo i da nadovezujemo tekst i vrednosti dodatnim << strelicama:

int main(){

	int a = 13;

	cout << "Vrednost a je: " << a << "!";

	return 0;
}

Output: Vrednost a je: 13!

Sve zajedno

Evo kompletnog programa koji učita broj i vrati ga nazad:

#include <bits/stdc++.h>

using namespace std;

int main(){

	int a;
	cin >> a;

	cout << "Vrednost a je: " << a << "!";

	return 0;
}

Input: 92
Output: Vrednost a je: 92!

Ubrzavanje cin/cout

Vredi znati da cin i cout podrazumevano mogu biti spori. Za probleme koje ćete rešavati na početku ovo ne pravi apsolutno nikakvu razliku, ali kod problema sa ogromnim unosom tačno rešenje može pasti samo zato što mu je unos/izlaz bio prespor.

Rešenje je da dodamo ove dve linije na početak main funkcije:
cin.tie(0);
ios_base::sync_with_stdio(false);

Tako da rešenje "pune brzine" izgleda ovako:

#include <bits/stdc++.h>

using namespace std;

int main(){

	cin.tie(0);
	ios_base::sync_with_stdio(false);

	int a;
	cin >> a;

	cout << "Vrednost a je: " << a << "!";

	return 0;
}

Ove dve linije mogu izgledati zbunjujuće i još ne morate razumeti kako rade - ali neka vam pisanje njih postane navika. Počnite svako rešenje koje koristi cin i cout sa njima, i spor unos/izlaz jednostavno nikada neće biti razlog zašto rešenje pada. Upravo zato ćete ih viđati u većini lekcija na ovom sajtu.

Saznajte više o njima ovde: https://stackoverflow.com/questions/31162367/significance-of-ios-basesync-with-stdiofalse-cin-tienull

scanf() i printf()

cin/cout sa one dve linije za ubrzanje je sve što vam treba - ovaj stariji stil je ovde uglavnom da biste ga prepoznali u tuđem kodu, gde ćete na njega stalno nailaziti.

Pre cin i cout, C++ je nasledio par funkcija iz programskog jezika C: scanf() za unos i printf() za izlaz.

Za unos koristimo scanf("%d", &a):

• scanf() poziva funkciju za unos
• %d znači da želimo da pročitamo ceo broj (svaki tip podataka ima svoj kod)
• &a znači da vrednost treba da se smesti u a

int main(){

	int a;
	scanf("%d", &a);

	return 0;
}

Za izlaz je veoma slično - printf("%d", a), i možemo staviti tekst oko %d:

int main(){

	int a = 13;

	printf("Vrednost a je %d!", a);

	return 0;
}

Output: Vrednost a je 13!

(Primetite da pri ispisivanju prosleđujemo a a NE &a.)

Evo kodova za najčešće tipove podataka:

• int - %d
• long long - %lld
• char - %c
• string - %s
• double - %lf