Funkcije

U ovoj lekciji naučićemo šta su funkcije i kako da pišemo sopstvene.

Već znate jednu funkciju

Od prvoe lekcije pišete jednu: main. Funkcija je imenovani blok koda - ime je način na koji je pokrećemo (pozivamo), a blok između {} je ono što se izvršava. main je samo funkcija koju računar poziva za nas automatski.

Možemo definisati sopstvene funkcije, i pozivati ih kad god želimo, koliko god puta želimo.

Zašto?

Dva razloga:

• Bez ponavljanja koda - ako se istih 5 linija pojavljuje na 3 mesta, treba da budu jedna funkcija pozvana 3 puta
• Čitljivost - max3(a, b, c) govori šta radi; 6 linija ugnježdenih if naredbi mora da se dešifruje

Anatomija funkcije

Funkcija se piše baš kao main:

int add(int a, int b){

	return a + b;
}

Deo po deo:

• int - povratni tip: koju vrstu vrednosti funkcija vraća kada završi (ista ideja kao tipovi podataka)
• add - ime, biramo ga kao i ime promenljive
• (int a, int b) - parametri: vrednosti koje funkcija prima pri pozivu. Ovde prima dva cela broja i naziva ih a i b
• return a + b; - izračunava rezultat i vraća ga onome ko je funkciju pozvao

Poziv izgleda ovako: add(2, 3) - vrednost 2 postaje a, vrednost 3 postaje b, a ceo izraz add(2, 3) postaje 5. Evo kompletnog programa koji je koristi:

#include <bits/stdc++.h>

using namespace std;

int add(int a, int b){ // naša sopstvena funkcija

	return a + b;
}

int main(){

	cin.tie(0);
	ios_base::sync_with_stdio(false);

	int x, y;
	cin >> x >> y;

	cout << add(x, y); // pozivamo funkciju i ispisujemo šta vraća

	return 0;
}

Input: 2 3
Output: 5

Primetite da je funkcija napisana iznad main-a. Ovo je važno: c++ čita fajl od vrha ka dnu, pa funkcija mora biti definisana pre mesta gde se poziva - inače kompajler još ne zna da ona postoji.

Funkcije koje ne vraćaju ništa

Ponekad funkcija treba samo da uradi nešto (obično da štampa), i ne postoji vrednost koju bi vratila. Za to, povratni tip je void:

void greet(string name){

	cout << "Zdravo, " << name << "!" << '\n'; // '\n' je karakter za novi red, kao pritisak entera
}

Pozivamo je kao samostalnu naredbu - greet("Joca"); - i pošto nema vrednosti, nije potreban return.

#include <bits/stdc++.h>

using namespace std;

void greet(string name){

	cout << "Zdravo, " << name << "!" << '\n';
}

int main(){

	cin.tie(0);
	ios_base::sync_with_stdio(false);

	greet("Ana");
	greet("Marko");
	greet("Jovana");

	return 0;
}

Output:
Zdravo, Ana!
Zdravo, Marko!
Zdravo, Jovana!

Dve stvari koje treba zapamtiti

1. Parametri su kopije. Funkcija dobija sopstvenu kopiju svake prosleđene vrednosti - menjanje a unutar add ne dira promenljivu korišćenu u pozivu. (Postoji način da se promeni original, ali doći ćemo do toga kasnije.)

2. return odmah završava funkciju. Onog trenutka kada se return izvrši, funkcija je gotova - sav kod ispod se preskače. Ovo se često koristi za rani izlazak:

string sign(int x){

	if(x > 0) return "pozitivan"; // ako se ovo izvrši, funkcija je gotova
	if(x < 0) return "negativan";
	
	return "nula"; // ovde stižemo samo ako je x tačno 0
}