C++ sintaksa

Do sada su se naši programi izvršavali od vrha ka dnu, liniju po liniju. Ova lekcija uvodi alate koji programu omogućavaju da donosi odluke (if naredbe) i da ponavlja stvari (petlje).

Uslovi:

1. If naredbe
   If naredbe predstavljaju osnovne gradivne elemente našeg koda. If naredba izvršava kod između svojih vitičastih zagrada samo kada je njen uslov tačan. Piše se ovako: if(condition){}, na primer:

int main(){ 
	int a = 3;
	
	if(a > 3){
		cout<<"a je veće od 3";
	}
	return 0;
}

Ovde je uslov a > 3 ("da li je a veće od 3?"). Pošto je a tačno 3, uslov nije ispunjen i program ne ispisuje ništa.

2. Else
   Ovaj blok koda se izvršava ukoliko uslov iz if naredbe nije ispunjen: if(condition){}else{}

int main(){ 
	int a;
	cin>>a;
	
	if(a > 3){
		cout<<"a je veće od 3";
	}else{
		cout<<"a nije veće od 3";
	}
	return 0;
}

3. Else if
   Možemo kombinovati više uslova pomoću else if blokova: if(condition){} else if(condition2){}
   Uslovi se proveravaju od vrha ka dnu, i izvršava se samo prvi koji je tačan:

int main(){ 
	int a;
	cin>>a;
	
	if(a > 10){
		cout<<"a je veće od 10";
	}else if(a > 5){
		cout<<"a nije veće od 10, ali jeste veće od 5";
	}else if(a > 2){
		cout<<"a nije veće od 5, ali jeste veće od 2";
	}else{
		cout<<"a nije veće od 2";
	}
	return 0;
}

Poređenje:

Kada pišemo uslove za if naredbe, potrebno je da koristimo operatore poređenja između dve vrednosti (poput > u if(a>2)).

Ovo su svi operatori poređenja koje koristimo:

• if (a > b) - da li je a veće od b
• if (a < b) - da li je a manje od b
• if (a >= b) - da li je a veće ili jednako b
• if (a <= b) - da li je a manje ili jednako b
• if (a == b) - da li je a jednako b
• if (a != b) - da li se a razlikuje od b

Pazite na duplo jednako: a == b poredi dve vrednosti, dok jedno a = b dodeljuje vrednost b promenljivoj a. Mešanje ova dva je jedna od najčešćih početničkih grešaka.

Operator negacije ! takođe možemo koristiti ispred drugih izraza:

int main(){ 
	int a;
	cin>>a;
	
	if(!(a > 3)){
		cout<<"a nije veće od 3";
	}
	return 0;
}

Takođe možemo direktno koristiti promenljive ukoliko su boolean tipa (bool)
(tehnički ovo radi i za druge tipove podataka, ali se smatra lošom praksom):

int main(){ 
	bool a = true;
	
	if(a){
		cout<<"a je true";
	}
	return 0;
}

Petlje:

Petlje ponavljaju kod unutar sebe sve dok određeni uslov važi

U c++-u postoje dve glavne vrste petlji: while() i for().
U većini slučajeva mogu se koristiti za iste stvari.

1. While petlje

Pišu se ovako: while(condition)

Sve dok je uslov tačan, petlja će nastaviti da se izvršava.

Primer:

int main(){ 
	int i = 0; //inicijalizujemo brojač
	
	while(i < 10){ //dok je i manje od 10 petlja se ponavlja
		
		cout<<i<<" ";
		i++; //moramo povećavati brojač kako bismo izbegli beskonačnu petlju
	}
	return 0;
}

Output: 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

i++ koje vidite ovde je samo skraćeni zapis za i = i + 1 - "povećaj i za jedan".

2. For petlje

For petlje pišu se ovako: for(int i=0;i<n;i++)

Ovde se dešava nekoliko stvari:

• for() - pokreće petlju
• int i=0; - kreira novu promenljivu i i postavlja njenu početnu vrednost na 0
• i < n; - najvažniji deo petlje, određuje koliko dugo će se petlja izvršavati, možemo ga posmatrati kao: dok je i manje od n
• i++ - izvršava se nakon svake iteracije i povećava vrednost promenljive i za 1

Primer:

int main(){ 
	for(int i=0; i<10;i++){
		cout<<i<<" ";
	}
}

Output: 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Primetite da for petlja radi potpuno istu stvar kao while petlja iznad, samo su brojač, uslov i povećavanje spakovani u jednu liniju. Zato ćete for petlje viđati mnogo češće u takmičarskom programiranju.